Trg

"Vidis...tvoje pogodbe su me skupo kostale....secas se Amelije? Sa njoj si takodje sklopio dogovor....trazila ti je da joj das moci...zbog nje sam ja proterana iz mog khaalasara...zbog nje sam bezala svo ovo vreme....Rampi...molim te...nemoj da se to ponavlja i drugima...molim te...Ja...ne znam...pokazacu ti...

dotace mu ruku...i pokaza mu sav pakao koji je prosla dok nije dosla ovde...
pokazala mu je kako ju je sestra dovela do ivice,otkljucala joj moci...pa kako je ubila pola skole...i svoje roditelje...barem je tako mislila...Amelija je zahvaljujuci moci kojoj ju je Rampi dao...kontrolisala secanja i njena...kao i secanja celog khaalasara...

poce plakati..

ali nije htela odustati...

povela ga je dublje...pokazala mu je progone koje je imala,sva vrata koja su joj bila zatvorena...sve...ceo svoj zivot...ako se to moze tako nazvati...

I njemu podju suze ali ih odmah obrisa.
"N..Nii..NIsa..m znao.O bože sećam se te Amelije došla me je moliti za želju da spasi svoj život
da spasi svoje selo.Moram ti reći moje moći su ogromne ali nisam svemoćan recimo tolika moć i vraćanje iz mrtvih je samo isponjavanje želja to ne mogu uraditi za sebe.Tako da sam joj tražio ljudsko srce koje mi je trebalo za jedan napitak rekla je da ću ga dobiti posle dva dana se vratila sa srcem i ja sam joj ispunio želju.Učinio bih sve za tebe ali ne mogu oživeti celo tvoje selo osim ako ne dobijem nešto baš veliko za uzvrat takva je ta moć.Ali mogu te zaštititi jedino ograničenje koje nemam je vraćanje iz mrtvih i besmrtnost sve ostale moći imam kao i sve moguće napitke" odgvori tužnim glasom dok ju je grlio

"I dalje ne shvatas zar ne? Postoje ogranicenja...niko ih ne bi trebao krsiti...-odgurnu ga....

"Ali D,ljubavi nisam ja kriv što je ona to poželela.To je moja moć da je ne iskorišćavam stalno i da je ne trošim ona bi me sagorela iznutra i umro bih.A i to je moja jedina svrha u životu.Da sve znam,da sve sakupim da budem najmoćniji.Ja čak i vidim budućnost mogu i da putujem kroz vreme,kroz prostor,kroz svetove.Ta moć me guši preuzima da je redovno ne koristim poludeo bih ili ako bih zadržao zdrav razum umro bih od unutrašnjeg sagvorevanja"

"Rampi...mora postojati nacin...da se to spreci...."

"Veruj mi pokušao sam ovo što ću ti sada reći je moja najveća tajna i nikome je nikada nisma rekao.Jednom sam pokušao da zadržavam moć.POčeo sam da haluciniram i da budem mnogo nervozan i na kraju je moć izbila iz mene uništio sam celu jednu kraljevinu moga sveta samo da ne bih umro ili poludeo"

pogleda ga tuzno...zagrli ga...nije progovorila ni reci....iako je mislila da se odlucila...da je Nikolai njen izbor...vise nije bila sigurna...

"Moram da idem osećam da moram isprazniti moć"

...rastuzi se...i skloni od njega...oseti neciji dah iza sebe...i ugleda crnog zmaja koji je posmatra....

Rumpi je vec nestao ne videvši zmaja

"khaleesi,on je opasan...progovori Drogon...
"Znam...ali..ipak..."
"Ne sme postojati ALI...znas da je opasan,...i zao..pogledaj samo sta je tebi uradio....ko zna koliko bica je jos unistio...
"Verovatno si u pravu...ali mi ga je zao...i...i...i...ja ga volim..."
"khaleesi osecanja su jedno...a razum drugo....moras staviti razum ispred osecanja,to je znano.."
Deni samo klimne glavom...

Šetao je gradom i nabasao na glavni trg te odlučio malo razgledati...

Kira je setala ispred trga..

Prolazi je trgom. Žurio je da što prije ode iz grada.

Dok je isla gledala je pravo ispred nogu u zemlju, isla je zamisljeno dok se nije sudarila sa nekim.Kada je videla lo je nije mogla da veruje. Nista ga nije pitala cekala je njega da cuje sta ce da kaze.

Osjetio je da se neko sudario s njim. Kad je spustio pogled namrštio se ugledavši kiru.
"Oprosti" rekao je zbog sudara

"Andrew ja .. amin hiraetha...." Rece sa tuznim izrazom na licu ... Nije mislila na ovo sad sto se sudarila sa njim nego zbog svega

(Prevod:zao mi je .. )

"Zaboravi. Ja jesam" kaže ozbiljno.

"Nemoj to više radit." obiđe ju.

Bilo joj je uzasno krivo ... nije znala sta da radi ... povuce ga za ruku nezno ( da ga ne bi naljutila taj se samo ljut ) ...

"Andrew cekaj... Zelim nesto da ti dam... Nesto veoma vredno.. "

Zastane i upino ju pogleda.

"Šta?""

Dala mu je prsten njenih predaka ...

"Mislim da znas cemu ovo sluzi... Meni vise nije potreban... niti ce mi ikada trebati ... Znas da je na svetu samo jedan takav.... Molim te da ga uzmes... " Molecivo ga je pogledala ...

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Nesmijem. To je tvoje nasljđe. To pripada tvojim potomcima" kaže ozbiljno, a onda se nasmješi malo.
"Polaskan sam ovim poklonom iako ga ne smijem primit."

"Andrew naravno da smes ... Posto meni nije potreban baka mi je govorila da cu jednom morati da ga dam nekome kome je i vise nego potreban... " nije odustajala znala je bakinu pricu da to ne mora biti neko iz porodice kada predje dosta... moze da bude i prijatelj kome je preko potreban ...

"Stvarno žurim i neda mi se s tobom prepirat. Uzet ću ga, ali na kratko. Za mjesec dana ti ga vraćam" kaže ozbiljno.

Kira sa osmehom klimnu glavom ... Bilo joj je drago da su u redu kolko je moguce bilo ..

"Pa dobro..nadam se da cemo se uskoro sresti ponovo...ne zelim da prodje nedelju dana da bi se opet videli ... Izvoli"rece ne kraju pruzajuci mu prsten..

Uzme ga i kimne joj u znak pozdrava, te brzo ode usput stavljajući prsten na mali prst

Kira sva srecna ode odatle ..

Danas je dosla u grad.. otisla je da proseta po gradu.. da zna gdje ce trenutno sad da seta.. usput je pjevala svoju omiljenu pjesmu, tiho xDD

osetila je da je novo bice doslo u grad....odlucila ju je potraziti...bacilaje par jednostavnih cini i pronasla ju je...nasmesila se i prisla joj ...


"Hej...dobro dosla u grad"-rekla je sa sirokim osmehom

Okrenula se iza sebe i ugledala neku vjesticu "Hej.. hvala" nasmjesila se