Klupa

"Samo sam htela da te iznenadim to je sve . Ne poludim ja od cini vec od alkohola a njega vise ne pijem. Uf" Rece i pomilova ga po kosi te ga ona nezno prihvati za ruku xD

"Nemoj me tako iznenadivati" rece i nasmije se.

"Dobro samo sam mislila dozvati nesto sto ti volis. "
Nezno ga je pogledala . Zatim blago poljubila u obraz. xD

Bilo mu je zao sto joj toliko brani magiju.

"Ajde napravi ali samo ovaj put ! " rece i nasmiejsi joj se.

Accio rece naglas a u sebi je nastavila ono sto treba da prizove.
Prizvala je kolace sa alkoholom samo za njega u obliku srca bas onakve kakve su jeli prvi put. xD
"Izvoli ovo je za tebe . Mislila sam da jos uvek volis ovo ."

"Hvala ti...naravno da ih volim" rece te je poljubi i uzme jedan komad i da joj da pojede.

"Nadam se da neces poluditi od ovoga malo alkohola." rece cereci se.

"Necu ne brini " Rece i nasmesi mu se a zatim uze samo jedan griz za svaki slucaj xDD
"Slobodno pojedi kolko hoces. "

Ostatak sto nije pojela on je pojeo i uzeo jos jedan komad.

"Nadam se da u njima nema jos necega osim alkohola"

"Ne brini nisam planira da te jos odvucem u krevet ,a kad budem to planirala to nece biti pomocu magije . "Rece i nasmesi mu se a zatim uze jedan pramen svoje kose i poce da ga vrti xD

"Hahahaha...vidjet cemo ko ce koga odvuci u krevet" rece i nasmije se.

"Sreco zao mi je ali moram poci."

"Hahaahah blesavkoo moj .Pa dobro mozda ces kasnije i ti mene da zavedes " xD
"BAs moras ,u redu cucemo se sutra rece zagrli ga cvrsto i poljubi strasno xD

"Moram ici...gladan sam" rece te ju uzvrati poljubac i zagrljaj.

"U redu " reece i mahnu mu dok je odlazio xD

Dolazi na klupu i seda zamisljeno gledajuci u nebo. Negde gore medju oblacima leteo je Gargi uzivajuci u lepom vremenu.

Nemoj biti daleko

Ne brini

Pognute glave, šetao je ulicom, prateći dobro poznati miris, i shvati da je došao do klupe. Stane i podigne pogled.

"Hej, Mystique", pozdravi blago nakrivljene glave.

Malo se zbuni kad ugleda Petera. Seti se par poslednjih put kada su se sretali. Nece o tome razmisljati.

Natera se da mu se osmehne.

"Cao Peter, sta ima novo?" upita

Gurne ruke u džepove i slegne ramenima.

"Ništa posebno. Tražio sam te."

"Mene?" upita iznenadjeno.

"Zasto?"

"Htio sam da porazgovaramo. No izbjegavala si me... A onda sam otišao... I tako", završi zamišljeno.

"Ja... Ovaj... Nisam te izbegavala... Zapravo ni ja nisam bila tu..." spusti pogled.

Samo da se ponovo ne posvadjamo, pomisli tuzno.

(ee izvini baterija me zezala i non stop taman da odg. a mob mi se ugasi, pa sam morala da ga stavim malo na punjenje :/)

Ponovno slegne. "Bar se tako činilo."


(ma u redu je )

Podize pogled ka njemu.

"Pa dobro... mozda te jasam malo na pocetku izbegavala..." konacno priznade.

"Al posle sam zaista otisla odavde." brzo nastavi.

"Da, znam. I shvaćam", nasmiješi se. "Sve je u redu."

Još porazmisli na trenutak.

"I? Kako si ti?"

"Nisam lose... Zapravo veoma dobro, pomalo umorna od puta posto sam se tek vratila, al osim toga super."

Nije mogla verovati kako normalno pricaju... Bez svadje... Bas... Bas kao nekad...

Osmehnu mu se te se jos vise opusti.

"Kako si ti?" zapita.

Zastane s odgovorom.

"Dobro sam, da. Isto super. Kako je tvoj... ovaj..." Pogleda gore. "Krilati prijatelj?"

I ona podize pogled jos vise se osmehnuvsi.

"Gargi? I on je super. Trenutno malo uziva u oblacima." rece kroz smeh. A onda se brzo uozbilji pogledavsi ka Peteru setivsi se kako su se prosli put posvadjali oko njega.

Pokusa se ponovo osmehnuti, al nije bas uspela. "Ovaj... Zasto si me trazio?" upita nesigurno.

Podigne obrvu kad čuje ime.

Na pitanje ponovno slegne ramenima. "Pa da porazgovaramo. Jer trenutno nisam siguran na čemu smo. Odlučili smo biti prijatelji, a onda si me počela izbjegavati. Čak ni ne shvaćam zašto. Mislim, da, onaj incident..." Iz nekog razloga mu dođe da se nasmije, a nije ni sam siguran zašto. "Ali to nisi ti bila kriva", završi. A onda upitno pogleda Mystique.

"Da, znam da smo se dogovorili da budemo prijatelji, al od tada je nekako sve krenulo nizbrdo... Prvo wolfsbane... i nemoj govoriti da nisam kriva za to, kad znam da jesam. Ja sam sam te tada otrovala i to me jako pogodilo. Pogotovo sto se to desilo nakon... ovaj... nakon... naseg razgovora. Neko bi pomislio..." naglo zastade prebledevsi. A onda brzo nastavi.

"A onda sve ono s Gargijem..." pogleda tuzno ka nebu... "Stalno smo se svadjali, a ja to nisam zelela... Pomislila sam... ako se ne vidjamo... onda se ne mozemo ni svadjati" zavrsi konacno.

Spusti pogled i odmahne glavom.

"Ali nisi ti kriva za wolfsbane. Ti si otišla na livadu jer te to smirivalo i opuštalo. I u jednom trenutku nakon toga smo se sreli. I ja sam kriv. Osjetio sam wolfsbane, ali sam ipak ostao, bez obzira što mi se moglo dogoditi. Bio je to moj izbor. Nisi ti kriva."

Zastane da uzme zrak.

"Ali ne shvaćam odakle ono da smo se svađali", namršti se. "Nakon toga smo se sreli jednom, samo jednom, i ti si otišla, nismo ni razgovarali."

Zamisli se na trenutak, ali onda se s jedva primjetnim odmahom glave fokusira nazad na razgovor.

"I mislim da nije u redu da misliš da će nam biti bolje ako se jednostavno počnemo izbjegavati, a da ni nismo prvo razmotrili situaciju."

"Ja..."

Gledalla ga je sirom otvorenih ociju. Znao je za wolfsbane?

"Zao mi je..." posramljeno spusti glavu. "Za sve... Mislila sam da je tako najbolje"